ARHIVA BROJEVA

Intermex ONLINE servis

Servis za pristup i primenu svih propisa, zakona i ostalih stručnih sadržaja, sadrži ogromnu i kompleksnu bazu podataka, prečišćene tekstove svih važećih zakona koji se primenjuju u Srbiji, najveću arhivu zakona, uključujući i zakone koji su prestali da važe (u poslednjih 100 godina), zakone na engleskom jeziku (u zvaničnom prevodu), stranu sudsku praksu zvanično objavljenu u Srbiji, i sve zvanične obrasce, iz svih glasila, na godišnjem nivou, bez potrebe ažuriranja od strane korisnika.

Da li imate instaliran Acrobat Reader?

Da bi ste uspešno čitali sve tekstove iz našeg časopisa, neophodno je da na Vašem računaru imate instaliran program Adobe Acrobat Reader koga možete besplatno preuzeti.

Saradnici - autori tekstova Pravnog Informatora:

|Prof. dr Slobodan Perović|; Prof. dr Gordana Stanković; Prof. dr Miodrag Orlić; dr Dragiša Slijepčević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Bosa Nenadić;  Prof. dr Stanko Bejatović, Pravni fakultet u Kragujevcu; Vida Petrović-Škero, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Novica Peković, sudija Vrhovnog kasacionog suda, v.f. predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu; Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Stojan Jokić, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog kasacionog suda, u penziji;  Prof. dr Dragana Kolarić, sudija Ustavnog suda; mr Milan Marković, sudija Ustavnog suda; Prof. dr Zoran Tomić, Pravni fakultet u Beogradu; Prof. dr Olivera Vučić; Prof. dr Vladimir Vodinelić, Pravni fakultet univerziteta Union u Beogradu; Prof. dr Predrag Jovanović; Prof. dr Branko Lubarda; Prof. dr Zdravko Petrović, univrzitet SFU, Beč; Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Ljubica Milutinović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Dragan Obradović, sudija Višeg suda u Valjevu; dr Goran Matić, direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost; Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet uninerziteta Union u Beogradu; Radovan Bezbradica, sekretar Ustavnog suda; mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu; Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji; dr Tomica Delibašić, savetnik u Višem prekršajnom sudu; Sunčica Savić, sudija Prekršajnog suda u Beogradu; Gordana Ajnšpiler, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Prof. dr Predrag Kapor; Prof. dr Željko Nikač; Prof. dr Ranko Sokolović; Vera Kusovac; dr Vladimir Kozar; Jovanka Savinšek, advokat iz Beograda; Zoran Tanasković, advokat iz Beograda; mr Rada Bosanac, advokat iz Beograda; Milojica Cvijović, advokat iz Beograda; Prof. dr Draško Bosanac.

Rad sa nepunim radnim vremenom - dragocena zakonska novina koja je ostala u senci Zakona o radu

 Ratomir Slijepčević

Reč je o zakonskom institutu tzv. nepunog radnog vremena čijim bi se korišćenjem u većoj meri, bez posebnih ulaganja, radikalno povećao broj zaposlenih.

Prema opštem mišljenju, ogroman procenat nezaposlenih predstavlja jedan od najaktuelnijih socijalno-ekonomskih problema. Mnogobrojne negativne posledice zahtevaju njegovo neodložno i efikasno rešavanje. Nažalost, u Srbiji broj nezaposlenih se sporo smanjuje. Istovremeno, srpska ekonomija i nacija u celini sve veću štetu trpe zbog sve intenzivnijeg i masovnijeg odlaska u inostranstvo radno sposobnih, naročito mladih školovanih i stručno osposobljenih.1 Neprocenjivi radni i kreativni potencijal je neiskorišćen. Sve ideje da se problem reši ili bar bitno ublaži dobrodošle su.

Jedna od ideja se odnosi na što veće zapošljavanje sa nepunim dnevnim radnim vremenom, korišćenjem važećih zakonskih rešenja koja su znatno unapređena prethodnom inovacijom Zakona o radu (u čl. 39-41), a koja u praksi nisu dovoljno afirmisana.

Dosadašnja sagledavanja mogućih posledica njihove masovne primene ukazuju na nesumnjive, raznovrsne i neposredne pozitivne efekte. Oni se mogu sagledati sa psihosocijalnih, ekonomsko-finansijskih, vaspitno-obrazovnih, demografskih, medicinskih i drugih aspekata.