ARHIVA BROJEVA

Intermex ONLINE servis

Servis za pristup i primenu svih propisa, zakona i ostalih stručnih sadržaja, sadrži ogromnu i kompleksnu bazu podataka, prečišćene tekstove svih važećih zakona koji se primenjuju u Srbiji, najveću arhivu zakona, uključujući i zakone koji su prestali da važe (u poslednjih 100 godina), zakone na engleskom jeziku (u zvaničnom prevodu), stranu sudsku praksu zvanično objavljenu u Srbiji, i sve zvanične obrasce, iz svih glasila, na godišnjem nivou, bez potrebe ažuriranja od strane korisnika.

Da li imate instaliran Acrobat Reader?

Da bi ste uspešno čitali sve tekstove iz našeg časopisa, neophodno je da na Vašem računaru imate instaliran program Adobe Acrobat Reader koga možete besplatno preuzeti.

Saradnici - autori tekstova Pravnog Informatora:

|Prof. dr Slobodan Perović|; Prof. dr Gordana Stanković; Prof. dr Miodrag Orlić; dr Dragiša Slijepčević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Bosa Nenadić;  Prof. dr Stanko Bejatović, Pravni fakultet u Kragujevcu; Vida Petrović-Škero, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Novica Peković, sudija Vrhovnog kasacionog suda, v.f. predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu; Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Stojan Jokić, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog kasacionog suda, u penziji;  Prof. dr Dragana Kolarić, sudija Ustavnog suda; mr Milan Marković, sudija Ustavnog suda; Prof. dr Zoran Tomić, Pravni fakultet u Beogradu; Prof. dr Olivera Vučić; Prof. dr Vladimir Vodinelić, Pravni fakultet univerziteta Union u Beogradu; Prof. dr Predrag Jovanović; Prof. dr Branko Lubarda; Prof. dr Zdravko Petrović, univrzitet SFU, Beč; Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Ljubica Milutinović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Dragan Obradović, sudija Višeg suda u Valjevu; dr Goran Matić, direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost; Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet uninerziteta Union u Beogradu; Radovan Bezbradica, sekretar Ustavnog suda; mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu; Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji; dr Tomica Delibašić, savetnik u Višem prekršajnom sudu; Sunčica Savić, sudija Prekršajnog suda u Beogradu; Gordana Ajnšpiler, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Prof. dr Predrag Kapor; Prof. dr Željko Nikač; Prof. dr Ranko Sokolović; Vera Kusovac; dr Vladimir Kozar; Jovanka Savinšek, advokat iz Beograda; Zoran Tanasković, advokat iz Beograda; mr Rada Bosanac, advokat iz Beograda; Milojica Cvijović, advokat iz Beograda; Prof. dr Draško Bosanac.

Prikaz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku

Anja Bezbradica, dipl. pravnik,
masterand na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu

Pravo na sudsku zaštitu samo po sebi nije dovoljno ako nije zaštićeno dodatnim pravima koja pospešuju njegovu delotvornost. O poštovanju prava na sudsku zaštitu teško je govoriti ako se sudi dugo i sporo, ako se odugovlači, toleriše neažurnost stranaka i drugih učesnika u postupku, ako su česte promene sistema uređenja sudova itd. Stoga je pravo na suđenje u razumnom roku element, odnosno, svojevrstan derivat prava na sudsku zaštitu, ali, ako se to pravo ne jemči, ne oživotvori, ono ostaje bez dejstva. Kako je pravo na suđenje u razumnom roku duže vreme uživalo samo ustavnosudsku zaštitu, ali ne i neposrednu pravnu zaštitu pred sudovima opšte i posebne nadležnosti, odnosno, da nije bilo predviđeno neko posebno, delotvorno pravno sredstvo za pokretanje odgovarajućeg postupka pred tim sudovima za slučaj povrede ovog prava, da je pred Evropskim sudom za ljudska prava broj predstavki podnetih protiv Republike Srbije, kada je u pitanju povreda prava na suđenje u razumnom roku, u stalnom porastu, da je broj ustavnih žalbi pred Ustavnim sudom bio toliki da je predstavljao svojevrsnu pretnju da ustavna žalba od delotvornog postane nedelotvorno pravno sredstvo, odnosno, da Ustavni sud, umesto “zaštitnika” prava na suđenje u razumnom roku i sam postane prepreka ostvarivanju tog prava, nametnula se potreba za obezbeđenjem novog pravnog sredstva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i to u okviru samog sudskog sistema. Iz tog razloga je novelama Zakona o uređenju sudova od 2013. godine u pravni sistem Republike Srbije uvedeno novo pravno sredstvo -  zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku. Ovim pravnim sredstvom može se zahtevati, sa jedne strane, zaštita prava na suđenje u razumnom roku, a sa druge strane, naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku. Rešenjima tih novela izvršen je svojevrsni prenos nadležnosti u pogledu zaštite prava na suđenje u razumnom roku s Ustavnog suda na sudove opšte i posebne nadležnosti, što je adekvatniji i demokratskom poretku primereniji način zaštite ovog prava.