ARHIVA BROJEVA

Intermex ONLINE servis

Servis za pristup i primenu svih propisa, zakona i ostalih stručnih sadržaja, sadrži ogromnu i kompleksnu bazu podataka, prečišćene tekstove svih važećih zakona koji se primenjuju u Srbiji, najveću arhivu zakona, uključujući i zakone koji su prestali da važe (u poslednjih 100 godina), zakone na engleskom jeziku (u zvaničnom prevodu), stranu sudsku praksu zvanično objavljenu u Srbiji, i sve zvanične obrasce, iz svih glasila, na godišnjem nivou, bez potrebe ažuriranja od strane korisnika.

Da li imate instaliran Acrobat Reader?

Da bi ste uspešno čitali sve tekstove iz našeg časopisa, neophodno je da na Vašem računaru imate instaliran program Adobe Acrobat Reader koga možete besplatno preuzeti.

Saradnici - autori tekstova Pravnog Informatora:

|Prof. dr Slobodan Perović|; Prof. dr Gordana Stanković; Prof. dr Miodrag Orlić; dr Dragiša Slijepčević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Bosa Nenadić;  Prof. dr Stanko Bejatović, Pravni fakultet u Kragujevcu; Vida Petrović-Škero, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Novica Peković, sudija Vrhovnog kasacionog suda, v.f. predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu; Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Stojan Jokić, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog kasacionog suda, u penziji;  Prof. dr Dragana Kolarić, sudija Ustavnog suda; mr Milan Marković, sudija Ustavnog suda; Prof. dr Zoran Tomić, Pravni fakultet u Beogradu; Prof. dr Olivera Vučić; Prof. dr Vladimir Vodinelić, Pravni fakultet univerziteta Union u Beogradu; Prof. dr Predrag Jovanović; Prof. dr Branko Lubarda; Prof. dr Zdravko Petrović, univrzitet SFU, Beč; Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Ljubica Milutinović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Dragan Obradović, sudija Višeg suda u Valjevu; dr Goran Matić, direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost; Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet uninerziteta Union u Beogradu; Radovan Bezbradica, sekretar Ustavnog suda; mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu; Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji; dr Tomica Delibašić, savetnik u Višem prekršajnom sudu; Sunčica Savić, sudija Prekršajnog suda u Beogradu; Gordana Ajnšpiler, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Prof. dr Predrag Kapor; Prof. dr Željko Nikač; Prof. dr Ranko Sokolović; Vera Kusovac; dr Vladimir Kozar; Jovanka Savinšek, advokat iz Beograda; Zoran Tanasković, advokat iz Beograda; mr Rada Bosanac, advokat iz Beograda; Milojica Cvijović, advokat iz Beograda; Prof. dr Draško Bosanac.

SUDSKA PRAKSA 1898 - 1930

SUDSKA PRAKSA

1898 - 1930

PORODIČNO, BRAČNO, NASLEDNO

Dosuđenje izdržavanja

Sve dotle, dok se ne utvrdi postojanje bračne parnice između razdvojenih supružnika i pravo na izdržavanje ne prizna odlukom duhovnoga suda, građanski sud ne samo nije pozvan, nego mu je zakonom baš uskraćeno, da ma kojoj strani dosuđuje izdržavanje.

Kasacioni Sud primedbama Br. 5661. od 31. maja, 1904. god, poništio je presudu Apelacionoga Suda Br. 1704. od 15. aprila, 1904. god, našavši da ne odgovara zakonu zato, što Apelacioni Sud pogrešno uzima, da u ovom slučaju tužiteljica ne može da ima prava na izdržavanje sa toga razloga, što to pravo nije utvrđeno odlukom Duhovnog Suda u bračnoj parnici, prema §. 100. Građ. Zak., kad je ovaj zakonski propis specijalna odredba koja govori samo o izdržavanju žene i dece u slučaju bračne parnice, a taj slučaj ovde nije već je Apelacioni Sud imao pitanje o pravu na izdržavanje koje je predmet ovoga spora, da ceni prema odredbama §§ 109. i 115.—119. Građ. Zak. kao opštim propisima o alimentarnoj obavezi muža prema svojoj ženi i deci.

       Pa kako tužiteljica navodi u tužbi da ju je tuženi oterao bez ikakva uzroka, dok je još bila u drugom stanju i da joj od 28. januara, 1902. god. ne daje izdržavanje niti se stara kao otac, o detetu, a tuženi u parnici to ne poriče, već prećutno priznaje, time što navodi da o pravu na traženo izdržavanje ima da reši Duhovni Sud, i što ne iznosi u parnici da je za rečeno vreme odgovorio ma u koliko svojoj alimentarnoj obavezi, niti pokazuje gotovost da tu obavezu u buduće prema ženi ili bar prema detetu ispunjava, — onda je prema ovom a s pogledom i na to da i oglas tuženog u novinama (prilog aktu Br. 13073.), i služiteljska isprava u aktu Br. 21188. i svekoliko izviđanje parnice utvrđuje odvojeni život tužiteljice i tuženoga, utvrđena obaveza tuženoga po navedenim odredbama zakonskim da tužiteljici i detetu da izdržavanje, nezavisno od toga što između parničara ne postoji bračna parnica (§. 100. Građ Zak), jer pored gore već rečenog, sud ne može ići na to da se između tužiteljice i tuženog brak razvede.