ARHIVA BROJEVA

RADNI SPOR I ROK ZA SUDSKU ZAŠTITU

Borivoje Gajić, sudija
Apelacionog suda u Novom Sadu

Spor između zaposlenog i poslodavca, odnosno sindikata i udruženja poslodavaca u postupku kolektivnog pregovaranja, nastao povodom povrede zakonom priznatih individualnih i kolektivnih prava nastalih iz radno-funkcionalne veze zaposlenih i poslodavaca je radni spor. Bez obzira na različite definicije radnog spora u teoriji radnog prava u osnovi se radni sporovi mogu podeliti na individualne radne sporove i kolektivne radne sporove1. U teoriji radnog prava je opšte prihvaćen stav da je radni spor, spor po tužbi zaposlenih, a spor iz radnog odnosa je spor po tužbi zaposlenih i spor po tužbi poslodavca protiv zaposlenog. Radni spor ima svoja materijalno-pravna obeležja (predmet spora i stranke u sporu) i procesno-pravna obeležja (organe koji rešavaju radni spor i postupak u kome se isti spor rešava). Suštinu radnog spora prvenstveno određuje njegov predmet, koji proizilazi iz same sadržine radnog odnosa, koga čine međusobno uslovljena prava i obaveze zaposlenog i poslodavca, tako da obaveze zaposlenog su prava poslodavca, a prava zaposlenog su obaveze poslodavca. Na radne sporove po tužbi zaposlenog protiv poslodavca primenjuju se posebna pravila postupka propisana Zakonom o radu kao matičnim zakonom, pravila propisana posebnim zakonima i posebnim pravilima Zakona o parničnom postupku. Na sporove po tužbi poslodavca primenjuju se opšta pravila parničnog postupka. Parnični postupak pokreće se tužbom kao inicijalnim aktom i ista mora da ispunjava uslove koji se traže za svaki podnesak (član 98. ZPP) i u smislu člana 187. ZPP mora da sadrži određeni zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traženja, činjenice na kojima tužilac zasniva svoj zahtev, dokaze kojima se utvrđuju ove činjenice, vrednost predmeta spora, kao i druge podatke koje mora imati svaki podnesak. Da bi sud dozvolio zaštitu povređenog pojedinačnog prava zaposlenog nastalog iz radnog odnosa kod poslodavca tužba saglasno članu 195. važećeg Zakona o radu mora biti blagovremena, u odnosu na ocenu zakonitosti pojedinačnog prava kojim je odlučeno o pravu, obavezi i odgovornosti zaposlenog, dok se na sporove za isplatu zarade, naknade zarada, i drugih primanja iz radnog odnosa kao i za naknadom štete, primenjuju rokovi zastarelosti potraživanja. Rok za sudsku zaštitu u radnom sporu je prekluzivan rok i na njega sud pazi po službenoj dužnosti (član 374. stav 2. tačka 3. ZPP2).

Pravne izreke

PropisiZakoni Republike SrbijePropisi onlineSudska praksaCarinska tarifa