ARHIVA BROJEVA

Intermex ONLINE servis

Servis za pristup i primenu svih propisa, zakona i ostalih stručnih sadržaja, sadrži ogromnu i kompleksnu bazu podataka, prečišćene tekstove svih važećih zakona koji se primenjuju u Srbiji, najveću arhivu zakona, uključujući i zakone koji su prestali da važe (u poslednjih 100 godina), zakone na engleskom jeziku (u zvaničnom prevodu), stranu sudsku praksu zvanično objavljenu u Srbiji, i sve zvanične obrasce, iz svih glasila, na godišnjem nivou, bez potrebe ažuriranja od strane korisnika.

Da li imate instaliran Acrobat Reader?

Da bi ste uspešno čitali sve tekstove iz našeg časopisa, neophodno je da na Vašem računaru imate instaliran program Adobe Acrobat Reader koga možete besplatno preuzeti.

Saradnici - autori tekstova Pravnog Informatora:

|Prof. dr Slobodan Perović|; Prof. dr Gordana Stanković; Prof. dr Miodrag Orlić; dr Dragiša Slijepčević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Bosa Nenadić;  Prof. dr Stanko Bejatović, Pravni fakultet u Kragujevcu; Vida Petrović-Škero, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Novica Peković, sudija Vrhovnog kasacionog suda, v.f. predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu; Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Stojan Jokić, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog kasacionog suda, u penziji;  Prof. dr Dragana Kolarić, sudija Ustavnog suda; mr Milan Marković, sudija Ustavnog suda; Prof. dr Zoran Tomić, Pravni fakultet u Beogradu; Prof. dr Olivera Vučić; Prof. dr Vladimir Vodinelić, Pravni fakultet univerziteta Union u Beogradu; Prof. dr Predrag Jovanović; Prof. dr Branko Lubarda; Prof. dr Zdravko Petrović, univrzitet SFU, Beč; Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Ljubica Milutinović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Dragan Obradović, sudija Višeg suda u Valjevu; dr Goran Matić, direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost; Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet uninerziteta Union u Beogradu; Radovan Bezbradica, sekretar Ustavnog suda; mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu; Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji; dr Tomica Delibašić, savetnik u Višem prekršajnom sudu; Sunčica Savić, sudija Prekršajnog suda u Beogradu; Gordana Ajnšpiler, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Prof. dr Predrag Kapor; Prof. dr Željko Nikač; Prof. dr Ranko Sokolović; Vera Kusovac; dr Vladimir Kozar; Jovanka Savinšek, advokat iz Beograda; Zoran Tanasković, advokat iz Beograda; mr Rada Bosanac, advokat iz Beograda; Milojica Cvijović, advokat iz Beograda; Prof. dr Draško Bosanac.

POVREDA PRAVA NA PRAVIČNO SUĐENJE ZBOG NEJEDNAKOG POSTUPANJA KAO RAZLOG ZA PONAVLJANJE POSTUPKA U PARNIČNOM POSTUPKU

Borivoje Živković,
sudija Apelacionog suda u Beogradu

Uvodne napomene

Pojam, pravo na pravično suđenje, svojim sadržajem obuhvata više elemenata koji u celini svoje prisutnosti treba da doprinesu ostvarivanju pravde. Cilj je suštinski delotvoran, a ne samo formalan pristup sudu, pa time i pravo na sud lica koje ima pravno zaštitni zahtev. Na to upućuje i odredba čl. 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.1 Ključne reči iz ove norme koje su od značaja za našu temu su: svako, pravo na nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično, javna rasprava i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka. Prvi iskaz pokazuje da to pravo nije personalno ograničeno, jer niko ne može biti lišen prava na sud, drugi pokazuje atribute koje mora da poseduje sud koji odlučuje o pravima i obavezama lica, treći određuje zakon kao isključivi i formalni izvor prava merodavan za njegovo ustanovljavanje, četvrti i peti metod odlučivanja a šesti sam predmet odlučivanja. Suđenje mora biti pravično. Rosko Paund navodi da je tada reč "o infuziji moralnosti i morala u pravni sistem"2.

Niko nema ovlašćenje da kada su ispunjeni ex lege uslovi spreči da se pravno-zaštitni zahtev iznese pred sud. To ovlašćenje nema ni država pa ni onda kada to čini u formi zakona. Tome u prilog i razlog što ograničenja prisutna u njegovom sadržaju da bi bila prihvatljiva moraju biti razumno opravdana i odgovarati cilju kome se teži. U predmetu Papageorgiou protiv Grčke (1997) Evropski sud je zauzeo stav o zabrani delovanja u naznačenom cilju zakonodavne u odnosu na vršenje sudske vlasti.