ARHIVA BROJEVA

Intermex ONLINE servis

Servis za pristup i primenu svih propisa, zakona i ostalih stručnih sadržaja, sadrži ogromnu i kompleksnu bazu podataka, prečišćene tekstove svih važećih zakona koji se primenjuju u Srbiji, najveću arhivu zakona, uključujući i zakone koji su prestali da važe (u poslednjih 100 godina), zakone na engleskom jeziku (u zvaničnom prevodu), stranu sudsku praksu zvanično objavljenu u Srbiji, i sve zvanične obrasce, iz svih glasila, na godišnjem nivou, bez potrebe ažuriranja od strane korisnika.

Da li imate instaliran Acrobat Reader?

Da bi ste uspešno čitali sve tekstove iz našeg časopisa, neophodno je da na Vašem računaru imate instaliran program Adobe Acrobat Reader koga možete besplatno preuzeti.

Saradnici - autori tekstova Pravnog Informatora:

|Prof. dr Slobodan Perović|; Prof. dr Gordana Stanković; Prof. dr Miodrag Orlić; dr Dragiša Slijepčević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Bosa Nenadić;  Prof. dr Stanko Bejatović, Pravni fakultet u Kragujevcu; Vida Petrović-Škero, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Novica Peković, sudija Vrhovnog kasacionog suda, v.f. predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu; Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Stojan Jokić, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog kasacionog suda, u penziji;  Prof. dr Dragana Kolarić, sudija Ustavnog suda; mr Milan Marković, sudija Ustavnog suda; Prof. dr Zoran Tomić, Pravni fakultet u Beogradu; Prof. dr Olivera Vučić; Prof. dr Vladimir Vodinelić, Pravni fakultet univerziteta Union u Beogradu; Prof. dr Predrag Jovanović; Prof. dr Branko Lubarda; Prof. dr Zdravko Petrović, univrzitet SFU, Beč; Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Ljubica Milutinović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Dragan Obradović, sudija Višeg suda u Valjevu; dr Goran Matić, direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost; Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet uninerziteta Union u Beogradu; Radovan Bezbradica, sekretar Ustavnog suda; mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu; Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji; dr Tomica Delibašić, savetnik u Višem prekršajnom sudu; Sunčica Savić, sudija Prekršajnog suda u Beogradu; Gordana Ajnšpiler, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Prof. dr Predrag Kapor; Prof. dr Željko Nikač; Prof. dr Ranko Sokolović; Vera Kusovac; dr Vladimir Kozar; Jovanka Savinšek, advokat iz Beograda; Zoran Tanasković, advokat iz Beograda; mr Rada Bosanac, advokat iz Beograda; Milojica Cvijović, advokat iz Beograda; Prof. dr Draško Bosanac.

Osnovna načela ostvarivanja i zaštite ljudskih prava u Ustavu Republike Srbije

Dr Bosa M. Nenadić,
sudija Ustavnog suda Srbije

…

Ukratko, proces viševekovnog ustavnopravnog oblikovanja ljudskih prava doveo je i u savremenoj Srbiji do izuzetno obimne konstitucionalizacije ljudskih prava i njihovog skoro univerzalnog dejstva. Valja naglasiti da savremeni srpski Ustav štiti veoma širok krug ličnih i političkih prava - skoro svih onih koje poznaje moderna liberalno-demokratska ustavnost, kao i određena prâva "osnovna" socijalna, ekonomska i kulturna prava.5 Međutim, iz Ustava su izostala pojedina prava, a među njima i ona socijalno-ekonomska koja, po pravilu, poznaju ustavi savremenih evropskih zemalja "socijalne pravde", i koja je dosta dugo na nivou ustavnih prava poznavala ranija jugoslovenska, odnosno srpska ustavnost (npr. pojedina prava iz oblasti socijalne zaštite najugroženijih, pojedina prava po osnovu rada, pravo na slobodan izbor zanimanja, pravo radnika na participaciju i učešće u upravljanju preduzećima, jemstvo prava na penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje i sl.), ali i pravo na privatnost, tj pravo na privatni i porodični život, opšta sloboda postupanja i dr.6

I na kraju, poseban značaj savremenog srpskog Ustava je i u tome što je težište svojih brojnih jemstava pomerio na pitanje primene i ostvarivanja ljudskih prava7, a posebno na njihovu pravnu zaštitu. Ustav je uneo brojne novine u segment zaštite ljudskih prava i predvideo različite mehanizme njihove zaštite na unutrašnjem planu, kao i mogućnost zaštite pred međunarodnim institucijama.