ARHIVA BROJEVA

ODGOVORNOST ZBOG LEKARSKE GREŠKE USLED NEČINJENJA - sa sudskom praksom nemačkih sudova -

Prof. dr Jakov Radišić

Lekarska greška za koju se odgovara može se sastojati iz činjenja ili nečinjenja i preduzimanja neindikovane ili iz nepreduzimanja potrebne medicinske mere na pacijentu1. Primeri lekarskih grešaka u obliku aktivnog ponašanja jesu - ubrizgavanje pogrešnog medikamenta, povreda jednjaka prilikom intubacije od strane anesteziologa, amputacija zdravog umesto bolesnog organa2. Dok u greške u obliku pasivnog ponašanja spadaju - neupućivanje pacijenta blagovremeno u bolnicu radi lečenja, suviše kasno prepoznavanje zapaljenja slepog creva, nepreduzimanje rendgenskog snimanja abdomena, neprikupljanje dijagnostičkih nalaza koji su nesumnjivo potrebni, i sl.3 Ali lekarevo pogrešno činjenje i nečinjenje često se združuju i prepliću, pa se tada odgovornost može osloniti i na jedno i na drugo. Takav je, na primer, slučaj kad se pacijent suviše rano otpusti iz bolnice te s toga izostane potrebno stacionarno ispitivanje4.

Međutim, bez obzira na to da li se lekarska greška sastoji iz činjenja ili nečinjenja, ona sama po sebi, najčešće, ne povlači odgovornost. Potrebno je, naime, da je iz greške proistekla izvesna šteta za pacijentovo zdravlje ili da je nastupila njegova smrt. No, oštećenje zdravlja ili smrt pacijenta može imati različite uzroke, a greška lekara - različite posledice. Činjenica da je do oštećenja zdravlja ili smrti pacijenta došlo posle lekarske greške, nije dokaz njihove uzročne povezanosti. Uzročna veza među njima se ne pretpostavlja, nego se mora dokazati. Dokazivanje u tom slučaju je veoma teško, jer lekar deluje na živi ljudski organizam, čije se biološke i fiziološke reakcije ne daju nikad u punoj meri predvideti ni kontrolisati. Te reakcije izmiču strogim prirodnim zakonima i mogu biti veoma različite, u zavisnosti od konstitucije pacijenta, stadijuma njegove bolesti i psihičkog stanja5. S toga se uzročna veza između lekarske greške i štete po pacijentov život ili zdravlje mora utvrđivati prema kriterijumima verovatnoće. Takav dokaz, po prirodi stvari, ne može biti sasvim siguran, nego samo više ili manje verovatan. To važi za lekarske greške u lečenju uopšte, a naročito za greške u vidu nečinjenja ili propuštanja.

Pravne izreke

PropisiZakoni Republike SrbijePropisi onlineSudska praksaCarinska tarifa