ARHIVA BROJEVA

PRAVO, PRAVDA I DRŽAVA IZVODI* ZAKONODAVSTVO BEZ JURISPRUDENCIJE BILO BI - PRAZNO, JURISPRUDENCIJA BEZ ZAKONODAVSTVA BILA BI - SLEPA

Đorđo Del Vekio

PRAVO, PRAVDA i DRŽAVA

IZVODI*

ZAKONODAVSTVO BEZ JURISPRUDENCIJE BILO BI - PRAZNO,
JURISPRUDENCIJA BEZ ZAKONODAVSTVA BILA BI - SLEPA

Pravo - ne kao fakt, već kao ideja Izučavanje stvarnog života prava kroz njegove sopstvene organe vodilo nas je tome da priznamo (ili da bar nazremo) onu polaznu tačku koju smo naglasili u načelu i preko koje se pravo pokazuje ne kao fakt već kao ideja.

Mi nismo rođeni samo da se pokoravamo u našem duhu: ne u onome što naš duh ima efektnog i promenljivog. Postoji jedan ritam svesti, za život duha bitan i neprikosnoven momenat, koji čini suštinu prava, tj. njegov koren, njegov dubok razlog, njegovo “večito seme”, prema rečima Vika. Istorijska fenomenologija spram toga predstavlja nešto odozgo pridodato, vezano za promenljive uslove empirije, kao cvetanje biljke iz semena. Ne upotrebljavajući metaforu, u čemu se dakle sastoji ovaj bitan ritam svesti koji smo nazvali pravom? On se sastoji u tome da se u izvesnoj fazi koja je potrebna za njen razvoj, naša subjektivnost suprotstavi objektivnosti drugoga i time se priznaje da pripada redu odnosa sa drugima. Ovaj stav svesti, kojim se subjektivnost projektuje u koordinaciju prava je i naročita kategorija duha, isto tako nužna i uopšte više izučavana od filozofa, kojom se subjekt suprotstavlja objektu. Specifičnost ovog pravnog stava sastoji se u objektivnoj poziciji sopstvene subjektivnosti i intersubjektivnoj koordinaciji koja otud sledi. To, i ništa drugo, čini suštinu pravde, koja živi u nama kao osećanje i istovremeno kao ideja, kao imperativ i kao svetlost naše svesti.

Pravne izreke

PropisiZakoni Republike SrbijePropisi onlineSudska praksaCarinska tarifa