ARHIVA BROJEVA
2023. godina 2022. godina 2021. godina 2020. godina 2019. godina 2018. godina 2017. godina 2016. godina
2015. godina
2014. godina
2013. godina
2012. godina
2011. godina
2010. godina
2009. godina
2008. godina
2007. godina
2006. godina
2005. godina
2004. godina
2003. godina
2002. godina
2001. godina
2000. godina
Servis za pristup i primenu svih propisa, zakona i ostalih stručnih sadržaja, sadrži ogromnu i kompleksnu bazu podataka, prečišćene tekstove svih važećih zakona koji se primenjuju u Srbiji, najveću arhivu zakona, uključujući i zakone koji su prestali da važe (u poslednjih 100 godina), zakone na engleskom jeziku (u zvaničnom prevodu), stranu sudsku praksu zvanično objavljenu u Srbiji, i sve zvanične obrasce, iz svih glasila, na godišnjem nivou, bez potrebe ažuriranja od strane korisnika.
Da li imate instaliran Acrobat Reader?
Da bi ste uspešno čitali sve tekstove iz našeg časopisa, neophodno je da na Vašem računaru imate instaliran program Adobe Acrobat Reader koga možete besplatno preuzeti.
Saradnici - autori tekstova Pravnog Informatora:
|Prof. dr Slobodan Perović|; Prof. dr Gordana Stanković; Prof. dr Miodrag Orlić; dr Dragiša Slijepčević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Bosa Nenadić; Prof. dr Stanko Bejatović, Pravni fakultet u Kragujevcu; Vida Petrović-Škero, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Novica Peković, sudija Vrhovnog kasacionog suda, v.f. predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu; Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Stojan Jokić, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog kasacionog suda, u penziji; Prof. dr Dragana Kolarić, sudija Ustavnog suda; mr Milan Marković, sudija Ustavnog suda; Prof. dr Zoran Tomić, Pravni fakultet u Beogradu; Prof. dr Olivera Vučić; Prof. dr Vladimir Vodinelić, Pravni fakultet univerziteta Union u Beogradu; Prof. dr Predrag Jovanović; Prof. dr Branko Lubarda; Prof. dr Zdravko Petrović, univrzitet SFU, Beč; Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Ljubica Milutinović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Dragan Obradović, sudija Višeg suda u Valjevu; dr Goran Matić, direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost; Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet uninerziteta Union u Beogradu; Radovan Bezbradica, sekretar Ustavnog suda; mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu; Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji; dr Tomica Delibašić, savetnik u Višem prekršajnom sudu; Sunčica Savić, sudija Prekršajnog suda u Beogradu; Gordana Ajnšpiler, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Prof. dr Predrag Kapor; Prof. dr Željko Nikač; Prof. dr Ranko Sokolović; Vera Kusovac; dr Vladimir Kozar; Jovanka Savinšek, advokat iz Beograda; Zoran Tanasković, advokat iz Beograda; mr Rada Bosanac, advokat iz Beograda; Milojica Cvijović, advokat iz Beograda; Prof. dr Draško Bosanac.
NOVI ZAKON O POLICIJI U SVETLU ZAŠTITE PRAVA NA ŽIVOT I DRUGIH VREDNOSTI
Dr Željko Nikač,
profesor Kriminalističko-policijske akademije, Beograd
U kontekstu aplikacije Republike Srbije za članstvo u Evropsku uniju naša zemlja se obavezala da izvrši potrebne društvene, ekonomske, sistemske i druge reforme. U tom smislu jedan od najvažnijih zadataka je reforma državne uprave i u okviru nje Ministarstva unutrašnjih poslova (policije), kao najosetljivijeg i najvažnijeg dela. Ovaj proces otpočeo je još sa demokratskim društvenim reformama krajem 2000. godine, a koji sa manje ili više uspeha traje do danas.Kao što je poznato najpre je iz sastava MUP izdvojen nekadašnji Resor državne bezbednosti (RDB) i osnovana BIA, kao posebna vladina agencija formirana na osnovu Zakona o BIA.1 Nakon toga donet je donedavno važeći Zakon o policiji2 koji je regulisao pravni status preostalog većinskog dela MUP, u čijem je sastavu ostao Resor javne bezbednosti. Pravni sledbenik nekadašnjeg RJB je Direkcija policije koja u svom sastavu ima policijske snage organizovane po linijskom i teritorijalnom principu, koje obavljaju klasične policijske i bezbednosne poslove. U sastavu MUP ostao je i logistički deo koji čine organizacione jedinice koje su formacijski uređene kao sektori, koji pokrivaju opšte, pravne, kadrovske, finansijske, tehničke i druge poslove. Unutrašnja kontrola i Vanredne situacije organizovane su takođe u vidu sektora, ali su u pitanju specifične organizacione jedinice koje imaju inherentnu nadležnost i nalaze se van sistema Direkcije policije.
Pravne izreke
