ARHIVA BROJEVA

Intermex ONLINE servis

Servis za pristup i primenu svih propisa, zakona i ostalih stručnih sadržaja, sadrži ogromnu i kompleksnu bazu podataka, prečišćene tekstove svih važećih zakona koji se primenjuju u Srbiji, najveću arhivu zakona, uključujući i zakone koji su prestali da važe (u poslednjih 100 godina), zakone na engleskom jeziku (u zvaničnom prevodu), stranu sudsku praksu zvanično objavljenu u Srbiji, i sve zvanične obrasce, iz svih glasila, na godišnjem nivou, bez potrebe ažuriranja od strane korisnika.

Da li imate instaliran Acrobat Reader?

Da bi ste uspešno čitali sve tekstove iz našeg časopisa, neophodno je da na Vašem računaru imate instaliran program Adobe Acrobat Reader koga možete besplatno preuzeti.

Saradnici - autori tekstova Pravnog Informatora:

|Prof. dr Slobodan Perović|; Prof. dr Gordana Stanković; Prof. dr Miodrag Orlić; dr Dragiša Slijepčević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Bosa Nenadić;  Prof. dr Stanko Bejatović, Pravni fakultet u Kragujevcu; Vida Petrović-Škero, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Novica Peković, sudija Vrhovnog kasacionog suda, v.f. predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu; Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Stojan Jokić, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog kasacionog suda, u penziji;  Prof. dr Dragana Kolarić, sudija Ustavnog suda; mr Milan Marković, sudija Ustavnog suda; Prof. dr Zoran Tomić, Pravni fakultet u Beogradu; Prof. dr Olivera Vučić; Prof. dr Vladimir Vodinelić, Pravni fakultet univerziteta Union u Beogradu; Prof. dr Predrag Jovanović; Prof. dr Branko Lubarda; Prof. dr Zdravko Petrović, univrzitet SFU, Beč; Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Ljubica Milutinović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Dragan Obradović, sudija Višeg suda u Valjevu; dr Goran Matić, direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost; Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet uninerziteta Union u Beogradu; Radovan Bezbradica, sekretar Ustavnog suda; mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu; Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji; dr Tomica Delibašić, savetnik u Višem prekršajnom sudu; Sunčica Savić, sudija Prekršajnog suda u Beogradu; Gordana Ajnšpiler, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Prof. dr Predrag Kapor; Prof. dr Željko Nikač; Prof. dr Ranko Sokolović; Vera Kusovac; dr Vladimir Kozar; Jovanka Savinšek, advokat iz Beograda; Zoran Tanasković, advokat iz Beograda; mr Rada Bosanac, advokat iz Beograda; Milojica Cvijović, advokat iz Beograda; Prof. dr Draško Bosanac.

Krivično delo nezakonitog bogaćenja - razlozi za i protiv uvođenja

 Prof. dr Zoran Stojanović,
Pravni fakultet u Beogradu

Pored poznatih inkriminacija kojima se odavno nastoji suzbijati korupcija, u novije vreme se javljaju predlozi i ideje o uvođenju nekih novih inkriminacija u ovoj oblasti. Jedna od njih je i krivično delo nezakonitog bogaćenja. Elementi inkriminacije nezakonitog bogaćenja predviđeni su članom 20. Konvencije UN protiv korupcije (UNCAC), kao i obaveza država ugovornica da razmotre mogućnost uvođenja ovog krivičnog dela (ali ne i da ga uvedu). Konvencija na dosta neprecizan način određuje elemente ovog krivičnog dela. Ono se sastoji u samom nezakonitom bogaćenju, tj. u značajnom uvećanju imovine javnog funkcionera koju ne može razumno da objasni s obzirom na svoje zakonite prihode.1 U članu 20. Konvencije se ističe da će države razmotriti mogućnost uvođenja ovog krivičnog dela polazeći od svojih ustava i osnovnih načela svog pravnog sistema. Sporno je da li postoji obaveza uvođenja ako to nije suprotno ustavu i osnovnim načelima pravnog sistema određene zemlje, tj. ako se posle razmatranja te mogućnosti konstatuje da nema takvih prepreka, ali da ipak ne postoji kriminalno-političko opravdanje za njeno inkriminisanje. Od 140 zemalja koje su ratifikovale Konvenciju, oko četrdeset četiri, pretežno zemalja u razvoju, uvelo je ovo krivično delo.2 Od evropskih zemalja to je učinila samo Makedonija.3 Srbija još nije učinila ni prve korake da ispuni obavezu iz člana 20. Konvencije, a to je da razmotri mogućnost uvođenja krivičnog dela nezakonitog bogaćenja, pa bi i ova tema na ovom savetovanju mogla biti doprinos i povod da se ozbiljnije razmotri opravdanost uvođenja ove inkriminacije u domaće krivično zakonodavstvo.