ARHIVA BROJEVA

Ključne odrednice Zakona o ozakonjenju objekata

Ljubodrag Pljakić,
sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji 

 

Rešavanje pitanja bespravne gradnje je izvorno domaći problem pa u njegovom rešavanju ne možemo da se pozovemo na rešenja iz uporednog prava. Otuda, ako država u dovoljnoj meri nije sprečavala (zabranjivala) izgradnju objekata bez odobrenja nadležnog organa, onda je više nego sigurno da je i traženje potpunih rešenja za dovođenje bespravnog graditelja u status vlasnika jako otežano.

Aktuelni Zakon nosi naziv "Zakon o ozakonjenju objekata". Svi dosadašnji zakoni iz ove oblasti u svojim nazivima su imali u vidu legalizaciju objekata. Svi oni dakle, imaju u vidu odnos prema građevinskom objektu, kao predmetu rešavanja ovog pitanja, a trebalo bi da naziv zakona ima u vidu vlasnika koga se tiče svojina na objektu.

Aktuelni Zakon je, u dobroj meri, tehnička rešenja priveo pravu ka sticanju svojine na objektu. Sistematika Zakona nije do kraja konsekventna kao što i korišćenje pojedinih instituta nije adekvatno. Zato se stiče utisak da je Zakon rađen na brzinu.

Autor želi odmah na početku da ukaže da je sporan sam naziv Zakon o ozakonjenju objekata ("Službeni glasnik RS", br. 96/2015) - u daljem tekstu: Zakon, obzirom da "ozakonjenje objekata" kao i u ranijim zakonima "legalizacija objekata", ne odslikava suštinu pravnog odnosa - sticanje svojine na građevinskim objektima.

Pravne izreke

PropisiZakoni Republike SrbijePropisi onlineSudska praksaCarinska tarifa