ARHIVA BROJEVA
2011. godina
2010. godina
2009. godina
2008. godina
2007. godina
2006. godina
2005. godina
2004. godina
2003. godina
2002. godina
2001. godina
Servis za pristup i primenu svih propisa, zakona i ostalih stručnih sadržaja, sadrži ogromnu i kompleksnu bazu podataka, prečišćene tekstove svih važećih zakona koji se primenjuju u Srbiji, najveću arhivu zakona, uključujući i zakone koji su prestali da važe (u poslednjih 100 godina), zakone na engleskom jeziku (u zvaničnom prevodu), stranu sudsku praksu zvanično objavljenu u Srbiji, i sve zvanične obrasce, iz svih glasila, na godišnjem nivou, bez potrebe ažuriranja od strane korisnika.
Da li imate instaliran Acrobat Reader?
Da bi ste uspešno čitali sve tekstove iz našeg časopisa, neophodno je da na Vašem računaru imate instaliran program Adobe Acrobat Reader koga možete besplatno preuzeti.
Saradnici - autori tekstova Pravnog Informatora:
Dr Dragiša Slijepčević, predsednik Ustavnog suda Srbije, dr Bosa Nenadić, sudija Ustavnog suda Srbije, Prof. dr Slobodan Perović, Vida Petrović-Škero, sudija Vrhovnog kasacionog suda, Prof. dr Stanko Bejatović, Pravni fakultet u Kragujevcu, Prof. dr Zoran Tomić, Pravni fakultet u Beogradu, Ljubodrag Pljakić, bivši sudija Vrhovnog kasacionog suda, Prof Dr Zdravko Petrović, Prof. dr Žarko Anđelković, Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda Srbije, Mr Milan Marković, sudija Ustavnog suda Srbije, Prof. dr Gordana Stanković, Prof. dr Vladimir Vodinelić, Pravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu, Prof. dr Miodrag Orlić, Prof. dr Predrag Jovanović, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu, Prof. dr Branko Lubarda, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, Prof. dr Miroslav Vrhovšek, Privredna akademija Novi Sad, Mr Goran Matić, direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost, Mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu, Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu, Gordana Ajnšpiler, sudija Privrednog apelacionog suda, Novica Peković, sudija Vrhovnog kasacionog suda, Dr Predrag Kapor, Univerzitet Megatrend, Zoran Dimić, Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog kasacionog suda, Vera Kusovac, Ljubica Milutinović, sudija Vrhovnog kasacionog suda, Dragan Obradović, sudija, Dr Vladimir Kozar, Jovanka Savinšek, advokat iz Beograda, Zoran Tanasković, advokat iz Beograda, Milojica Cvijović, advokat iz Beograda, Paraskeva Mihajlović i mnogi drugi...
Dejstvo odluka Ustavnog suda u funkciji potvrde ustavne prirode i ustavnog položaja ove institucije
Prof. dr Olivera Vučić i prof. dr Dragan Stojanović
sudije Ustavnog suda Republike Srbije
Polazeći od davno opšteprihvaćenog stava da je "ustav jemstvo slobode ili nije ustav"1, ustavno sudstvo, kao organ zaštite i odbrane ustava, nije drugo do zaštitnik te ujemčene slobode. Tako ove, samo naizgled jednostavne, a u suštini teorijskim postignućima i istorijskim razvojem osvedočene istine, opravdano dovode do postavljanja pitanja koji je to organ, koji se, u smislu pravnog delovanja, u većoj meri od ustavnog suda odlikuje društvenim značajem ili vrši društvenu ulogu većeg opravdanja? Čini se da je ovaj "ekskluzivni, vrhovni arbitar", na sigurnom putu da obezbedi takvo mesto u hijerarhiji institucija koje su zaslužne za obezbeđenje vladavine prava. Iako uspostavljen stolećima posle nastanka vladalačke vlasti i mnogo kasnije od pojave samog narodno-predstavničkog zakonodavca, ustavni sud je, zarad svoje ustavnopravne i opšte-društvene uloge koju mu je namenio sam ustav i ustavom uspostavljenog položaja, organ u osobenom, opet ustavom uređenom smislu nadređen delovanju, kako nosioca vladalačke, tako i zakondavne vlasti. Ustavni sud je, budući kontrolor akata i radnji najpre zakonodavca, zatim organa nadležnih za vršenje izvršne vlasti, kao i redovnih sudova, osvojivši poziciju nosioca četvrte vlasti, uspostavljen kao institucija vodećeg pravnog i društvenog značaja.
Pravne izreke
