ARHIVA BROJEVA

Intermex ONLINE servis

Servis za pristup i primenu svih propisa, zakona i ostalih stručnih sadržaja, sadrži ogromnu i kompleksnu bazu podataka, prečišćene tekstove svih važećih zakona koji se primenjuju u Srbiji, najveću arhivu zakona, uključujući i zakone koji su prestali da važe (u poslednjih 100 godina), zakone na engleskom jeziku (u zvaničnom prevodu), stranu sudsku praksu zvanično objavljenu u Srbiji, i sve zvanične obrasce, iz svih glasila, na godišnjem nivou, bez potrebe ažuriranja od strane korisnika.

Da li imate instaliran Acrobat Reader?

Da bi ste uspešno čitali sve tekstove iz našeg časopisa, neophodno je da na Vašem računaru imate instaliran program Adobe Acrobat Reader koga možete besplatno preuzeti.

Saradnici - autori tekstova Pravnog Informatora:

|Prof. dr Slobodan Perović|; Prof. dr Gordana Stanković; Prof. dr Miodrag Orlić; dr Dragiša Slijepčević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Bosa Nenadić;  Prof. dr Stanko Bejatović, Pravni fakultet u Kragujevcu; Vida Petrović-Škero, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Novica Peković, sudija Vrhovnog kasacionog suda, v.f. predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu; Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Stojan Jokić, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog kasacionog suda, u penziji;  Prof. dr Dragana Kolarić, sudija Ustavnog suda; mr Milan Marković, sudija Ustavnog suda; Prof. dr Zoran Tomić, Pravni fakultet u Beogradu; Prof. dr Olivera Vučić; Prof. dr Vladimir Vodinelić, Pravni fakultet univerziteta Union u Beogradu; Prof. dr Predrag Jovanović; Prof. dr Branko Lubarda; Prof. dr Zdravko Petrović, univrzitet SFU, Beč; Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Ljubica Milutinović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Dragan Obradović, sudija Višeg suda u Valjevu; dr Goran Matić, direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost; Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet uninerziteta Union u Beogradu; Radovan Bezbradica, sekretar Ustavnog suda; mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu; Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji; dr Tomica Delibašić, savetnik u Višem prekršajnom sudu; Sunčica Savić, sudija Prekršajnog suda u Beogradu; Gordana Ajnšpiler, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Prof. dr Predrag Kapor; Prof. dr Željko Nikač; Prof. dr Ranko Sokolović; Vera Kusovac; dr Vladimir Kozar; Jovanka Savinšek, advokat iz Beograda; Zoran Tanasković, advokat iz Beograda; mr Rada Bosanac, advokat iz Beograda; Milojica Cvijović, advokat iz Beograda; Prof. dr Draško Bosanac.

Pravo zaštite internetskog znaka - domena

Ljuba Slijepčević,
Pravosudna akademija Novi Sad

Podela kompjuterskog prava

Prema prof. Predragu Dimitrijeviću kompjutersko pravo se deli na:

1. Ugovorno pravo (ugovori o licenci za siftver, poslovne transakcije u sajber prostoru – elektronska trgovina, ugovori za obradu podataka, ugovori o razvoju softvera i hardvera)
2. Autorsko pravo (zaštita softvera, tekstova, slika, itd. na internetu)
3. Pravo zaštite znaka (naziv domena, povreda zaštitnog znaka)
4. Patentno pravo (patenti za novi softver i hardver)
5. Pravo naknade štete (nelojalna konkurencija, obaveza održavanja bezbednosti podataka, odgovornost za proizvode)
6. Kompjuterski kriminal (neovlašćeno korišćenje, napadi, virusi, uznemiravanje, špijunaža itd.)
7. Telekomunikaciono pravo (internet provajderi, tarife, domeni)
8. Ustavno pravo (sloboda govora na internetu, pravo pretraživanja i preuzimanja informacija)

Sajber prostor je trenutno najveći resurs informacija na svetu. On je široko otvoren za postavljanje i preuzimanje informacija.

U ovom tekstu reč će biti o internet domenu.

Svаkоm intеrnеt sаdržајu ili intеrnеt sеrvisu pristupа sе prеkо nеkоg intеrnеt dоmеnа, kојi је аdrеsnа оznаkа nеkе intеrnеt lоkаciје. Kоrisnicimа Intеrnеtа nајpоznаtiјi nаčini kоrišćеnjа intеrnеt dоmеnа su intеrnеt sајtоvi i е-pоštа, аli оni sе kоristе i zа brојnе drugе nаmеnе, kао štо su prеuzimаnjе dоkumеnаtа ili priјаvlјivаnjе nа rаzličitе zbirkе pоdаtаkа.

Nаciоnаlni intеrnеt dоmеn је оznаkа tеritоriјаlnе pripаdnоsti i kао tаkаv izuzеtnо је bitаn zа dеfinisаnjе intеrnеt idеntitеtа svih kојi živе i/ili rаdе u Srbiјi. Sistеm nаzivа dоmеnа prеdstаvlја "tеlеfоnski imеnik" Intеrnеtа.