ARHIVA BROJEVA

Intermex ONLINE servis

Servis za pristup i primenu svih propisa, zakona i ostalih stručnih sadržaja, sadrži ogromnu i kompleksnu bazu podataka, prečišćene tekstove svih važećih zakona koji se primenjuju u Srbiji, najveću arhivu zakona, uključujući i zakone koji su prestali da važe (u poslednjih 100 godina), zakone na engleskom jeziku (u zvaničnom prevodu), stranu sudsku praksu zvanično objavljenu u Srbiji, i sve zvanične obrasce, iz svih glasila, na godišnjem nivou, bez potrebe ažuriranja od strane korisnika.

Da li imate instaliran Acrobat Reader?

Da bi ste uspešno čitali sve tekstove iz našeg časopisa, neophodno je da na Vašem računaru imate instaliran program Adobe Acrobat Reader koga možete besplatno preuzeti.

Saradnici - autori tekstova Pravnog Informatora:

|Prof. dr Slobodan Perović|; Prof. dr Gordana Stanković; Prof. dr Miodrag Orlić; dr Dragiša Slijepčević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Bosa Nenadić;  Prof. dr Stanko Bejatović, Pravni fakultet u Kragujevcu; Vida Petrović-Škero, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Novica Peković, sudija Vrhovnog kasacionog suda, v.f. predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu; Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Stojan Jokić, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog kasacionog suda, u penziji;  Prof. dr Dragana Kolarić, sudija Ustavnog suda; mr Milan Marković, sudija Ustavnog suda; Prof. dr Zoran Tomić, Pravni fakultet u Beogradu; Prof. dr Olivera Vučić; Prof. dr Vladimir Vodinelić, Pravni fakultet univerziteta Union u Beogradu; Prof. dr Predrag Jovanović; Prof. dr Branko Lubarda; Prof. dr Zdravko Petrović, univrzitet SFU, Beč; Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Ljubica Milutinović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Dragan Obradović, sudija Višeg suda u Valjevu; dr Goran Matić, direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost; Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet uninerziteta Union u Beogradu; Radovan Bezbradica, sekretar Ustavnog suda; mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu; Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji; dr Tomica Delibašić, savetnik u Višem prekršajnom sudu; Sunčica Savić, sudija Prekršajnog suda u Beogradu; Gordana Ajnšpiler, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Prof. dr Predrag Kapor; Prof. dr Željko Nikač; Prof. dr Ranko Sokolović; Vera Kusovac; dr Vladimir Kozar; Jovanka Savinšek, advokat iz Beograda; Zoran Tanasković, advokat iz Beograda; mr Rada Bosanac, advokat iz Beograda; Milojica Cvijović, advokat iz Beograda; Prof. dr Draško Bosanac.

ISKLJUČENJE I IZUZEĆE SUDIJE U PARNIČNOM POSTUPKU U KONTEKSTU PRAVA STRANKE NA NEZAVISTAN I NEPRISTRASAN SUD

Darko Rašković,
sudija Osnovnog suda u Kragujevcu

Sine ira et studio.

Doslovno: Bez mržnje i naklonosti.

Misli se: nepristrasno i objektivno suditi.

Uvod

Objektivno pravo svake države priznaje fizičkim i pravnim licima subjektivna prava koja se sastoje iz ovlašćenja koja služe podmirenju njihovih interesa. Država garantuje nosiocu subjektivnog prava da će mu po njegovom zahtevu svojom prinudom pružiti zaštitu tog prava, ukoliko ono bude ugroženo ili osporeno, i to putem suda kao samostalnog i nezavisnog državnog organa. Zaštitu subjektivnih prava sud pruža u parnici, a parnica predstavlja niz radnji povezanih u jedinstvenu celinu sa ciljem da se raspravi i odluči o zahtevu za sudsku zaštitu u građansko – pravnom sporu. Parnicu čine radnje tri subjekta odnosno radnje u parničnom postupku preduzimaju tri subjekta, i to: tužilac, sud i tuženi. Radnje koje preduzima sud kao nepristrasan u onom što je predmet spora imaju za krajnji cilj da se ispita koji je od zahteva u sporu stranaka osnovan, kako bi se samo zahtevu sa takvim atributom pružila sudska zaštita. Pri tome, treba imati u vidu da sud pruža pravnu zaštitu i tuženom, a ne samo tužiocu, jer ukoliko sud nađe da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan, tuženom se od strane suda pruža zaštita od daljih aktivnosti tužioca kojima bi u pravnom poretku prema tuženom ponovo isticao pravo koje mu sud nije priznao. Da bi sud, kao državni organ, ispunio navedeni zadatak na adekvatan način, od suda se očekuje nepristrasnost u donošenju odluka, ,jer pristrasnost suda nije ništa drugo već negacija jednakosti subjekata prava – fizičkih i pravnih lica pred sudom. S obzirom da sudija koji postupa u određenom predmetu predstavlja samo personifikaciju suda kao državnog organa, to se kroz prizmu (ne)pristrasnosti konkretnog sudije posmatra i cini (ne)pristrasnost suda kao državnog organa. Otuda, sam Zakon o parničnom postupku¹, nastoji da osigura strankama pravo na nepristrasno suđenje, omogućujući strankama da se u opravdanim situacijama koriste institutom isključenja, odnosno izuzeća sudija, u cilju osiguranja objektivnog i nepristrasnog suda. Predmet ovog rada biće upravo institut isključenja i izuzeća sudija, sa blagom pretenzijom da se na celovit način ukaže na postojeća zakonska rešenja, aktuelnu sudsku praksu, te posledično na značaj i domašaj prava stranke na nezavistan i nepristrasan sud.