ARHIVA BROJEVA
2023. godina 2022. godina 2021. godina 2020. godina 2019. godina 2018. godina 2017. godina 2016. godina
2015. godina
2014. godina
2013. godina
2012. godina
2011. godina
2010. godina
2009. godina
2008. godina
2007. godina
2006. godina
2005. godina
2004. godina
2003. godina
2002. godina
2001. godina
2000. godina
Servis za pristup i primenu svih propisa, zakona i ostalih stručnih sadržaja, sadrži ogromnu i kompleksnu bazu podataka, prečišćene tekstove svih važećih zakona koji se primenjuju u Srbiji, najveću arhivu zakona, uključujući i zakone koji su prestali da važe (u poslednjih 100 godina), zakone na engleskom jeziku (u zvaničnom prevodu), stranu sudsku praksu zvanično objavljenu u Srbiji, i sve zvanične obrasce, iz svih glasila, na godišnjem nivou, bez potrebe ažuriranja od strane korisnika.
Da li imate instaliran Acrobat Reader?
Da bi ste uspešno čitali sve tekstove iz našeg časopisa, neophodno je da na Vašem računaru imate instaliran program Adobe Acrobat Reader koga možete besplatno preuzeti.
Saradnici - autori tekstova Pravnog Informatora:
|Prof. dr Slobodan Perović|; Prof. dr Gordana Stanković; Prof. dr Miodrag Orlić; dr Dragiša Slijepčević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Bosa Nenadić; Prof. dr Stanko Bejatović, Pravni fakultet u Kragujevcu; Vida Petrović-Škero, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Novica Peković, sudija Vrhovnog kasacionog suda, v.f. predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu; Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Stojan Jokić, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog kasacionog suda, u penziji; Prof. dr Dragana Kolarić, sudija Ustavnog suda; mr Milan Marković, sudija Ustavnog suda; Prof. dr Zoran Tomić, Pravni fakultet u Beogradu; Prof. dr Olivera Vučić; Prof. dr Vladimir Vodinelić, Pravni fakultet univerziteta Union u Beogradu; Prof. dr Predrag Jovanović; Prof. dr Branko Lubarda; Prof. dr Zdravko Petrović, univrzitet SFU, Beč; Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Ljubica Milutinović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Dragan Obradović, sudija Višeg suda u Valjevu; dr Goran Matić, direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost; Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet uninerziteta Union u Beogradu; Radovan Bezbradica, sekretar Ustavnog suda; mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu; Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji; dr Tomica Delibašić, savetnik u Višem prekršajnom sudu; Sunčica Savić, sudija Prekršajnog suda u Beogradu; Gordana Ajnšpiler, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Prof. dr Predrag Kapor; Prof. dr Željko Nikač; Prof. dr Ranko Sokolović; Vera Kusovac; dr Vladimir Kozar; Jovanka Savinšek, advokat iz Beograda; Zoran Tanasković, advokat iz Beograda; mr Rada Bosanac, advokat iz Beograda; Milojica Cvijović, advokat iz Beograda; Prof. dr Draško Bosanac.
SUPSIDIJARNA KUMULACIJA TUŽBENIH ZAHTEVA
Prof. dr Gordana Stanković
1. Tužbeni zahtev u jednoj tužbi, kao zahtev za presudu kojim tužilac u postupku pravne zaštite opredeljuje sadržinu odluke koju zahteva od suda,1 može da bude jednostavan ili složen. Tužbeni zahtev je jednostavan kad tužilac traži da sud presudom odluči samo o jednoj glavnoj stvari,2 a složen je kad tužilac jednom tužbom u formalnom smislu istakne više glavnih zahteva.3
Kad tužilac u jednom tužbenom pismenu istakne više tužbenih zahteva protiv istog tuženog, radi se o objektivnoj kumulaciji tužbenih zahteva predviđenoj odredbom člana 197. Zakona o parničnom postupku.4 Isticanje zahteva za naknadu parničnih troškova, iako se tada radi o isticanju posebnog pravozaštitnog zahteva,5 ili sporednog zahteva uz glavni zahtev6 ne predstavlja kumulaciju tužbenih zahteva po samom zakonu.
2. Objektivna kumulacija, kao procesni institut čije se postojanje opravdava razlozima ekonomičnosti, efikasnosti, racionalnosti, koncentracije, jednoobraznosti suđenja i pravne sigurnosti, predstavlja rezultat dispozicije tužioca od čije volje zavisi da li će podići veći broj tužbi protiv istog tuženog kod istog suda, i tako pokrenuti veći broj parnica radi ostvarivanja različitih zahteva, ili će sve te različite zahteve kumulirati u jednom pismenu, u jednoj tužbi u formalnom smislu, i pokrenuti samo jedan postupak, i tako više različitih zahteva za presudu ostvarivati u jednom istom postupku pod uslovima koji su predviđeni zakonom.
3. Objektivna kumulacija kao procesni institut razlikuje se od spajanja parnica odlukom suda s obzirom na to da se radi o različitim parničnim radnjama različitih procesnih subjekata. Do kumulacije dolazi, po pravilu, u trenutku podizanja tužbe i to voljom tužioca. Spajanje postupka je posledica odluke suda iz razloga celishodnosti i ekonomičnosti i do toga dolazi nezavisno od volje stranaka.
Pravne izreke
