ARHIVA BROJEVA

Intermex ONLINE servis

Servis za pristup i primenu svih propisa, zakona i ostalih stručnih sadržaja, sadrži ogromnu i kompleksnu bazu podataka, prečišćene tekstove svih važećih zakona koji se primenjuju u Srbiji, najveću arhivu zakona, uključujući i zakone koji su prestali da važe (u poslednjih 100 godina), zakone na engleskom jeziku (u zvaničnom prevodu), stranu sudsku praksu zvanično objavljenu u Srbiji, i sve zvanične obrasce, iz svih glasila, na godišnjem nivou, bez potrebe ažuriranja od strane korisnika.

Da li imate instaliran Acrobat Reader?

Da bi ste uspešno čitali sve tekstove iz našeg časopisa, neophodno je da na Vašem računaru imate instaliran program Adobe Acrobat Reader koga možete besplatno preuzeti.

Saradnici - autori tekstova Pravnog Informatora:

|Prof. dr Slobodan Perović|; Prof. dr Gordana Stanković; Prof. dr Miodrag Orlić; dr Dragiša Slijepčević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Bosa Nenadić;  Prof. dr Stanko Bejatović, Pravni fakultet u Kragujevcu; Vida Petrović-Škero, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Novica Peković, sudija Vrhovnog kasacionog suda, v.f. predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu; Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Stojan Jokić, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog kasacionog suda, u penziji;  Prof. dr Dragana Kolarić, sudija Ustavnog suda; mr Milan Marković, sudija Ustavnog suda; Prof. dr Zoran Tomić, Pravni fakultet u Beogradu; Prof. dr Olivera Vučić; Prof. dr Vladimir Vodinelić, Pravni fakultet univerziteta Union u Beogradu; Prof. dr Predrag Jovanović; Prof. dr Branko Lubarda; Prof. dr Zdravko Petrović, univrzitet SFU, Beč; Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Ljubica Milutinović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Dragan Obradović, sudija Višeg suda u Valjevu; dr Goran Matić, direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost; Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet uninerziteta Union u Beogradu; Radovan Bezbradica, sekretar Ustavnog suda; mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu; Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji; dr Tomica Delibašić, savetnik u Višem prekršajnom sudu; Sunčica Savić, sudija Prekršajnog suda u Beogradu; Gordana Ajnšpiler, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Prof. dr Predrag Kapor; Prof. dr Željko Nikač; Prof. dr Ranko Sokolović; Vera Kusovac; dr Vladimir Kozar; Jovanka Savinšek, advokat iz Beograda; Zoran Tanasković, advokat iz Beograda; mr Rada Bosanac, advokat iz Beograda; Milojica Cvijović, advokat iz Beograda; Prof. dr Draško Bosanac.

KRIVIČNO PRAVO - Alternativne krivične sankcije (Ratio legis predviđanja i neka sporna pitanja)

Prof. dr Stanko Bejatović,
Redovni profesor Pravnog fakulteta i predsednik Srpskog udruženja
za krivičnopravnu teoriju i praksu

Jedno od najdinamičnijih pitanja krivičnog prava posmatrano uopšte je pitanje krivičnih sankcija. Ono je staro koliko i krivično pravo. Od najstarijih vremena postojanja krivičnog prava traže se mere kojima se želi postići efikasnost zaštite onih dobara koja se štite krivičnim pravom. No, i pored egzaktnosti njegovog postojanja čini se da ono posebno dobija na svojoj aktuelnosti u vremenu čiji smo i sami savremenici. U poslednjih nekoliko desetina godina jedno od najaktuelnih pitanja stanja krivičnog prava uopšte je pitanje krivičnopravnih instrumenata državne reakcije na kriminalitet. Nekoliko je ključnih razloga ovakvog stepena aktuelnosti ovog pitanja. Među njima se posebno ističu tri. Prvo, i pored izvesnih oscilacija živimo u vremenu stalnog povećanja kriminaliteta. Drugo, svedoci smo sve većeg učešća najtežih oblika kriminalnih aktivnosti u ukupnoj masi kriminaliteta kao i permanentne pojave njegovih novih oblika. Treće, usled stalnog povećanja krivičnih predmeta, i ne samo usled toga, imamo i neefikasnost državne reakcije, ne samo na najteže oblike kriminalnih aktivnosti, već i na kriminalitet uopšte. Kao rezultat svega ovog neminovno se postavlja i pitanje mogućih načina državne reakcije na polju borbe protiv kriminaliteta u uslovima ovakvih njegovih obeležja. U uslovima njegovog stalnog povećanja, u uslovima sve većeg procenta najtežih oblika kriminalnih aktivnosti u ukupnoj masi kriminaliteta, u uslovima stalne pojave njegovih novih oblika i nedovoljnog stepena efikasnosti suprotstavljanja istom. Više je mogućih načina državne reakcije po ovom pitanju. Među njima posebno se ističu sledeći: