ARHIVA BROJEVA
2023. godina 2022. godina 2021. godina 2020. godina 2019. godina 2018. godina 2017. godina 2016. godina
2015. godina
2014. godina
2013. godina
2012. godina
2011. godina
2010. godina
2009. godina
2008. godina
2007. godina
2006. godina
2005. godina
2004. godina
2003. godina
2002. godina
2001. godina
2000. godina
Servis za pristup i primenu svih propisa, zakona i ostalih stručnih sadržaja, sadrži ogromnu i kompleksnu bazu podataka, prečišćene tekstove svih važećih zakona koji se primenjuju u Srbiji, najveću arhivu zakona, uključujući i zakone koji su prestali da važe (u poslednjih 100 godina), zakone na engleskom jeziku (u zvaničnom prevodu), stranu sudsku praksu zvanično objavljenu u Srbiji, i sve zvanične obrasce, iz svih glasila, na godišnjem nivou, bez potrebe ažuriranja od strane korisnika.
Da li imate instaliran Acrobat Reader?
Da bi ste uspešno čitali sve tekstove iz našeg časopisa, neophodno je da na Vašem računaru imate instaliran program Adobe Acrobat Reader koga možete besplatno preuzeti.
Saradnici - autori tekstova Pravnog Informatora:
|Prof. dr Slobodan Perović|; Prof. dr Gordana Stanković; Prof. dr Miodrag Orlić; dr Dragiša Slijepčević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Bosa Nenadić; Prof. dr Stanko Bejatović, Pravni fakultet u Kragujevcu; Vida Petrović-Škero, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Novica Peković, sudija Vrhovnog kasacionog suda, v.f. predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu; Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Stojan Jokić, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji; Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog kasacionog suda, u penziji; Prof. dr Dragana Kolarić, sudija Ustavnog suda; mr Milan Marković, sudija Ustavnog suda; Prof. dr Zoran Tomić, Pravni fakultet u Beogradu; Prof. dr Olivera Vučić; Prof. dr Vladimir Vodinelić, Pravni fakultet univerziteta Union u Beogradu; Prof. dr Predrag Jovanović; Prof. dr Branko Lubarda; Prof. dr Zdravko Petrović, univrzitet SFU, Beč; Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Ljubica Milutinović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; dr Dragan Obradović, sudija Višeg suda u Valjevu; dr Goran Matić, direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost; Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet uninerziteta Union u Beogradu; Radovan Bezbradica, sekretar Ustavnog suda; mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu; Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji; dr Tomica Delibašić, savetnik u Višem prekršajnom sudu; Sunčica Savić, sudija Prekršajnog suda u Beogradu; Gordana Ajnšpiler, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Prof. dr Predrag Kapor; Prof. dr Željko Nikač; Prof. dr Ranko Sokolović; Vera Kusovac; dr Vladimir Kozar; Jovanka Savinšek, advokat iz Beograda; Zoran Tanasković, advokat iz Beograda; mr Rada Bosanac, advokat iz Beograda; Milojica Cvijović, advokat iz Beograda; Prof. dr Draško Bosanac.
KADROVI U DRŽAVNOJ UPRAVI – PREGLED NAJVAŽNIJIH PROPISA I AKTUELNO STANJE U REPUBLICI SRBIJI
dr Radoje Brković, redovni profesor Pravnog fakulteta
Univerziteta u Kragujevcu,
direktor Centra za radno i socijalno pravo
Dejan Vučinić, saradnik u nastavi Pravnog fakulteta
Univerziteta u Kragujevcu
Uprava je ključni mehanizam preko kojeg država vrši svoju vlast, tačnije jedan deo svoje izvršne vlasti. Iako upravu čine kako državni subjekti tako i nedržavni, činjenica je da je najveći i najznačajniji deo uprave vezan upravo za državu, odnosno državni sektor. Dobro funkcionisanje izvršne vlasti u znatnoj meri zavisi od adekvatno uređene i delotvorne državne uprave, pa je u tom smislu od prvorazrednog značaja za samu državu, a potom i za sve ostale subjekte društvenog života koji sa njom stupaju u različite pravne odnose. Dakle, možemo reći da je za dobro funkcionisanje uprave zainteresovana kako država, tako i društvo u celini. Predmet analize u daljem tekstu biće kadrovi državne uprave, odnosno personalni element kao ključni resurs uprave koji istovremeno u bitnoj meri određuje kvalitet njenog rada. Aktuelnost teme proističe iz činjenice da smo kao država poslednjih nekoliko decenija u procesu reformi na mnogim poljima, naročito u periodu nakon 2000. godine i krupnih društveno-političkih promena, kada se pod uticajem kako domaćih društvenih faktora, tako i usled obaveza koje je Srbija preuzela usled želje za članstvom u Evropskoj uniji, vrši reforma kako državne tako i celokupne javne uprave.
Pravne izreke
